|
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ БИБЛИОТЕКА У ТРЕБИЊУ
 „Требиње
je дивно. Ноћи, када су ведре u Требишњица у ноћи са сликом
јабланова у њеном стаклу, изгледају као мистичне слике из Берлина. Велики брег
Леутар који се диже изнад мог родног Требиња, као модро платно између неба u земље, носи илирско или грчко име
пo речи елефтерија, што значи
слобода. Са оеога брега, види се на ведром дану, преко мора које je у близини, обала Италије. Taj велики видокруг није био без
утицаја на мој завичај u његове људе...“
Ha овај начин je велики
пјесник, Требињац, Јован Дучић доживљавао свој родни град и његове људе који су
одвајкада знали да цијене вриједност књиге и писане ријечи, a самим тим
и значај библиотека. Прва од њих основана je још давне
1921. године.
У требињској Гимназији ( отворена
1893. као нижа Трговачка школа која je 1925. претворена
у непотпуну, a од 1935. у
потпуну реалну гимназију ) 1921. године основана je мала
школска библиотека, углавном поклонима Покрајинске управе за Босну и
Херцеговину, састављена од уџбеника, који су се након употребе „спремали"
у ђачку библиотеку.
Велики утицај на раст фонда те библиотеке имало je и
формирање књижевне дружине „Јован Дучић" 1925/26. школске
године, чији су чланови из сопствене благајне издвајали значајна средства за
набавку књига. И Јован Дучић je 1933. године
својим поклонима обогатио фонд школске библиотеке, a рад
ученичке књижнице помагала je и сарајевска
„Просвјета" тако што je 1933. године у Гимназији
основала сталну књижницу која je радила
упоредо са ученичком.
У то вријеме своју друштвену књижницу у Требињу je имао
и подмладак Црвеног крста, a фонд су углавном
сачињавале књиге из превентивне медицине, моралног и физичког васпитања.
Скојевска група у Гимназији je формирана
1937. године, a као форме
рада користила je читалачке и дискусионе групе
за упознавање ученика са прогресивном и марксистичком литературом. Приликом
издвајања књига од стране усташких власти 1941. године,
школске библиотеке нису уништене. С обзиром на чињеницу да су „издвојене, али
нису однесене из школе" књиге нису ни уништене.
Народна библиотека као установа која je намијењена
становницима једне територије и која се формира у општинским центрима, према
подацима Љубинке Башовић, у Требињу je основана
1947. године и у то вријеме je била
смјештена у просторијама Радничког дома.
Од свог оснивања до 2007., Народна библиотека у
Требињу je имала проблема са смјештајем, a скучен
простор онемогућавао je развијање како основних,
тако и проширених активности те установе.
Према подацима са којима располаже библиотека, 1953. године
донесен je акт о оснивању Народне библиотеке у
Требињу, a тада joj je на
коришћење додијељен простор у Штросмајеровој улици. Од те године Народна
библиотека у Требињу дјелује као самостална установа.
Љубиша Кораћ je у
свом чланку „Народна библиотека-значајна културна установа у Требињу",
објављеном 1960. године у „Гласу
Требиња" написао сљедеће:
У лијепо и савремено уређеној читаоници Народне
библиотеке наши грађани могу да нађу и налазе миран кутак потребан радном
човјеку да би у свом слободном времену могао да чита књигу, часопис и др.
Још увијек Народна библиотека није снабдјевена
довољним бројем књига и другим потребним публикацијама иако се стање у том
погледу стално побољшава. To je нормално, јер потребе
града и његових становника за књигом расту брже него што Народна библиотека
може да се шири с обзиром на средства којима располаже.
Народна
библиотека у Требињу je 1963. године имала књижни фонд
од 7.000 књига. Тада je имала
организоване три покретне библиотеке и једно подручно одјељење у Ластви.
Колико су joj дозвољавале
могућности, развијала je пропаганду књиге у
насељима, посебно у школама и посвећивала пажњу раду са дјецом-читаоцима.
Наредне године имала je фонд од 8.000 књига,
a започето je и
сређивање фонда пo систему УДК.
Иако je Народна
библиотека у Требињу од свог оснивања имала проблема са расположивим простором,
они су постали још већи с обзиром на чињеницу да се у њеном власништву нашла
спомен-библиотека великог пјесника Јована Дучића. Фонд приватне библиотеке
требало je смјестити у ионако скучен простор којим je располагала
Народна библиотека у Требињу. Савјет за културу Народне Републике Босне и
Херцеговине je 1963. године са Народним
одбором општине Требиње склопио уговор о сређивању те библиотеке. Том послу
приступило je четрнаест библиотекара из
Босне и Херцеговине, уз помоћ двоје колега из Београда који су присуствовали
сређивању фонда.
Кренуло се од претпоставке да ће Дучићева
библиотека бити музејска, али да ће привремено бити смјештена у просторијама
Народне библиотеке Требиње, од тада она je њен
саставни дио и никада није одвојена од ње. „Према анализама из 1968. године
Народна библиотека Требиње je имала 9.071 књигу
на 32.748 становника - 0,27 књига
на једног становника, 1.311 читалаца,
7.783 прочитане књиге - 5 прочитаних
књига на једног читаоца, 0,23 прочитане књиге на једног
становника, 4,00 % уписаних у односу на
цјелокупну популацију и два библиотечка радника.
Стање се побољшава током средњерочног
развоја библиотекарства у Босни и Херцеговини у периоду 1971-1975.
године, a у односу на 1960. годину
књижни фонд се удвостручио.
Крајем 1970. године
Народна библиотека Требиње имала je 13.114 књига
на 29.016 становника - 0,45 књига
на једног становника.
Само три године касније, посједовала je 15.000 књига
- 0,52 књиге на једног становника, 1.169 читалаца
и 29.362 прочитане књиге.
Библиотека je 1980. године,
поново пресељена у нове просторије које су се налазиле у склопу требињског Дома
културе. И овај смјештај био je само
привремено уточиште за књижни фонд Народне библиотеке у Требињу, јер су 1994. године,
те просторије дате на коришћење Академији ликовне умјетности и Факултету за
производњу и менаџмент. Библиотека je поново
пресељена, овај пут у приземље зграде која се налази у улици Луке Ћеловића.
Из доста просторно повољних дијелова Дома културе
премјештена je у приземље једне добре,
старе зграде у центру града. Нове просторије су адаптиране, реновиране, али су
далеко од потреба Народне, и уз њу, Дучићеве библиотеке...
Нова зграда званично je отворена
04. новембра 2006. године,
a 500 м2 расположивог простора, омогућава
не само адекватан смјештај књижног фонда, већ и одвијање културних
манифестација и других активности које су joj у
прошлости биле ускраћене. Ha тај начин она је постатала
истинско културно језгро Херцеговине и стјециште љубитеља књиге и писане
ријечи.
|
